Физиологија је наука о механичким, физичким и биохемијским функцијама људи. Физиологија се фокусира на органе и ткива. Проматра тело као групу система с међусобном интеракцијом, сваки с властитом комбинацијом функција и сврхом. Физиологија човека блиска је физиологији животиња па је много спознаја добијено експериментима на животињама. Анатомија и физиологија уско су повезана подручја: анатомија, истражује облике, а физиологија проучава функције, уче се заједно као део медицинског курикулума. Многе физиолошке променљиве (као ниво глукозе у крви, телесна температура, пх крви итд.) морају се одржавати у уским границама како би се одржало здравље. Превладавајућа тема физиологије је хомеостаза, одржавање стабилног унутрашњег окружења упркос вањским флактуацијама. Примарна функција многих органских система јест одржавање хомеостазе. На пример, мокраћни систем помаже контролирању количине воде у организму као и одржавање праве вредности крви и различитих отпадних продуката, а крвоточни систем осигурава ткивима сталну опскрбу кисеоником и храњивим материјама и уклања штетне продукте.
Проучавање промене физиолошких процеса у болести је патофизиологија. Физиологија је природна наука која се бави проучавањем и тумачењем физичких и хемијских фактора одговорних за настанак, развој и ток живота, са посебним акцентом на механизме који надзиру и регулишу животне процесе, тј. одржавају хомеостазу. Она се бави начином функционисања свих живих бића, од најједноставнијих вируса до сложених вишећелијских организама какав је човек. Име физиологија потиче од грчких речи physis (φυσις - природа) и logos (λόγος - наука). Некада се сматрало да је она једна од дисциплина анатомије. Међутим примена савремених научних достигнућа у изучавању природе и живих бића, показала је да су структура и функција међусобно повезане и зависне. Ипак, физиологија је повезана, како са анатомијом, тако и са биологијом, биохемијом, медицином и другим сродним наукама и научним дисциплинама. Хумана физиологија настоји да разјасни начин функционисања људског организма, попут хемијских реакција које се догађају у ћелијама, преноса нервних импулса, контракције мишића, размножавања, па све до најситнијих појединости претварања светлосне у хемијску енергију унутар ока итд. Сваки облик живота има специфичне функционалне особине. Због тога се велико подручје физиологије може поделити на одређене области: физиологију вируса, физиологију бактерија, физиологију биљака, физиологију животиња, хуману физиологију итд.