Биолошки, човек се класификује као врста хомо сапиенс (на латинском, "мудри човек" или "мислећи човек"), из рода хомо (на латинском, "човек"); Хомо сапиенс је двоноги примат из натпородице Хоминоидеа, у коју спадају остали човеколики мајмуни: шимпанзе, гориле, орангутани и гибони. Од осталих примата их издвајају:
Y-обликоване главне бразде на површини кутњака, безрепост, и положај раменског (лопатичног) појаса (леђни, а не бочни). Човек има усправно тело, које му ослобађа горње удове за баратање предметима, и веома развијени мозак, који је у стању да врши апстрактно мишљење, говор, језик и интроспекцију. Чини се да се двоножно кретање еволуцијски развило пре енцефализације, тј. развоја великог мозга. Истраживање о пореклу двоногог хода и његове улоге у еволуцији људског мозга је још увијек у току. Раширен је и поглед на његов развој креационизам, псеудонаучна-теолошка теорија по којој је човек створен са сврхом. Како се једна теорија бави начином, а друга узроком човјековог настанка оне се, на први поглед, нужно не искључују.
Људска врста настала је пре 3,5 милиона година у источној Африци. Модерни човек настао је пре 400.000 година. Данас на Земљи живи више од 7 милијарди људи. Научници су прорачуном добили податак да је на Земљи до сада укупно живело око 106 милијарди 400 милијуна људи (бројем 106.400.000.000).[24]
Већина живи у Азији (61,3%). Затим следе обе Америке (Јужна Америка има 5,6%, а Северна 7,7% светског становништва), Африка (13%) и Европа (11,9%) и Океанија (0,5%). Чак 2,5 милијарди људи живи у градовима. Некад је људски животни простор зависио од воде, животиња и обрадиве земље. Због развоја трговине, данас људи живе практично по целој планети. Једини људима стално ненасељени континент је Антарктик.
Човек прикупља информације кроз пет чула:
вид
слух
мирис
додир
укус
Општа група Уједињених нација прогласила је 1948. године Општу декларацију о правима човека, а 1989. године Конвенцију о правима детета.