Већина аспеката људске физиологије је блиско хомологна кореспондирајућим аспектима животињске физиологије. Људско тело се састоји од ногу, торза, руку, врата, и главе. Одрасло људско тело се састоји од 100 билиона (1014) ћелија. Најчешће дефинисани телесни системи код људи су нервни, кардиоваскуларни, циркулаторни, дигестивни, ендокрини, имунски, покровни, лимфни, мускоскелетални, репродуктивни, респираторни, и уринарни систем.
Људи, попут већине других човеколиких мајмуна, немају ектерне репове, имају неколико система крвних типова, имају одвојене палчеве, и сексуално су диморфни. Релативно мале анатомске разлике између људи и шимпанзи су резултат људског бипедализма. Консеквентно, људи су спорији на краћим растојањима, али су међу најбољим тркачима на дуге стазе у животињском царству. Људска тања телесна длака и продуктивније знојне жлезде помажу у избегавању топлотног удара при трчању на дуге стазе.
Консеквенца бипедализма је да људске жене имају уже порођајне канале. Конструкција људске карлице и прстију ногу се разликује од других примата. Негативни аспекат тих предности данашњег људског пелвиса је да је порођај тежи и опаснији него код већине друигх сисара, посебно имајући у виду већу главу људских беба у поређењу са другим приматима. То значи да се људске бебе морају окренути при пролазу кроз порођајни канал, до чега не долази код других примата, и то чини људе једином врстом чијим женкама је неопходна помоћ при порођају ради смањивања ризика. Делимично еволуционо решење је да се људски фетуси рађају мање развијени и да су рањивији. Бебе шимпанзи су когнитивно развијеније од људских до узраста од шест месеци, кад брз развој синапси људског мозга превазилази шимпанзе. Још једна разлика између жена и женки шимпанзи је да жене пролазе кроз менопаузу и постају неплодне деценијама пре краја њиховог живота. Све друге врсте човеколиких мајмуна могу да рађају до краја живота. Менопауза се вероватно развила јер је пружала еволуциону предност (дуже време бриге) за младе сроднике.